Sunday, June 3, 2018

POLEMIKA SA KRITIČKIM OSVRTOM NA KNJIGU “PREŠEVO, ISTORIJA I SUDBINA” 
od autora (braće): Mr.Tomislava i Prof. Svetislava Petrovića

Piše: Mr.Nehat Hyseni  

S obzirom da nisam bio zadovoljan odgovorom Mr.Tomislava Petrovića, autora prvog dela knjige „Preševo,istorija i sudbina“, na moje Reagovanje na ovu knjigu od 27.12.2009.godine, pri ćemu on nije odgovorio uopšte na neke notorne neistine i propuste koje sam uočio i na šta sam mu skrenuo pažnju, a na neke je samo delimično i površno odgovorio; te i na Reagovanje na moje reagovanje prof.Svetislava Petrovića, autora drugog dela knjige, objavljenom 11. Januara na www.forum.B92.net i 21.januara 2009 na www.presheva.com , odlučio sam se da pristupim kiričkom razmatranju pojedinih pitanja i tema obuhvaćenih u knjizi, te usput i razviti polemiku o odredjenim pitanjima.

Smatram da ova knjiga zaslužuje pažnju u rasvetljavanju istorijske prošlosti Preševa, koja je veoma bogata i interesantna, te doprineti boljem shvatanju i razumevanju sadašnjosti, a sve to u funkciji bolje i perspektivnije budućnosti njenih gradjana svih nacionalnosti.

Ja ću pokušati da dam svoj skroman doprinos u tom pravcu, kroz ovaj kratak kritički osvrt na ovu knjigu, ističući njegove i dobre i loše strane, kao i zasluge i značaj same knjige, ali i na pojedine njene propuste. Svestan sam činjenice da ostaju mnoga značajna pitanja van domena ovog razmatranja, ali sam ja, vom prilikom, obuhvatio sledeće teme :

● Mržnja nije patriotizam

● O problemima sa Albanskim prezimenima i imenima

● O metodologiji izrade knjige

● O značaju ove knjige 

Zbog obimnosti materijala, naredne teme ćemo izneti permanentno u budućem javljanju, obuhvatajući pri tom i polemiku , i to:  

● O odnosu cetnika i partizana prema Albancima u Presevu

● Uspon i pad Preševa kao regionalnog centra u istoriji

● Uvodjenje višepartijskog sistema i položaj Albanaca u Srbiji

● Preševo kao politicki i administrativni centar Albanaca u Srbiji

● O tradicionalno dobrim komšijskim odnosima,

● O Preševskim vinogradima

● O “Šiptarima” i “Albanacima”

●O Turcima i Albancima

● O Kolonizaciji Preševa Srbima

● Srpski političari i intelektualci o iseljavanju Albanaca u Turskoj

● Nostalgija autora za vremenom do smene Aleksandra Rankovića,

● O iseljavanju Srba i Albanaca iz Preševa

● O ekonomskoj emigraciji Albanaca iz Preševa

● Zaključak. 

Zbog primedbi od mnogih zainteresovanih gradjana za ovu polemiku, ubuduće ćemo voditi polemiku na Srpskom ,Albanskom, i Engleskom (sažetak) jeziku.  

Mržnja nije patriotizam

Ja sam u mom Reagovanju od.27.12.09. napisao „zaprepašćujuće je, prosto nisam

mogao da verujem svojim ocima kada sam citao“ ovo: 

«...i balisti, žene ...ke i deca konačno su shvatili da je rat završen pa pošto su bili na okuptaorskoj strani potražili su spas u bekstvu. Iz moga dvorišta se videlo kako žene, deca, starci i drugi odrasli ...i koji su za vreme rata činili nedela beže uz vinograde i brda iznad Preševa nadajući se da će izbeći hapšenje i zasluženu kaznu. Žene, deca i starci nisu bili krivi ali su se i oni bojali odmazde. Retki su bili koji pretekli i izbegli smrt. Oštro oko ratnika sa lakoćom je pronalazilo pokretne žive mete i malo je kome uspevalo da se prebaci preko brda i potraži spas. Ja sam se radovao. Bilo mi je tek šest godina i u meni se poceo da budi patriotizam, iako je prizor bio tragican verovao sam kao dete da je osveta pravedna i sveta. Mene je zabavljalo kako se pogodjena žrtva kotrlja niz padinu, iako su ponekad to bile žene, bule u crnom sa svojom nedužnom decom..

Tako se radjala u krvi sloboda u Preševu, to su bili prvi casovi slobode i prvi dan slobodnog života». (Mr.Tomislav Petrović,prof.Svetislav Petrović: Preševo, sećanja i uspomene, str. 115, prvo izdanje, Jagodina 2008 gdone ) 

Otkud ste znali da su oni bili “balisti” i na okupatorskoj strani ?A bili ste dete od šest godina.To je bilo nemoguće konstatovati iz daljine od skoro jednog kilometra iz Vašeg dvorišta,i to tim pre što oni,tj.kako Vi to kažete „...i balisti“ nisu nosili uniforme, pa da na osnovu toga njih prepoznajete ?

Da su autori živeli u Preševu 1999 godine, videli bi isto, samo ovaj put daleko veće redove kako Albanci beže za Makedoniju, i to ne samo preko vinograda, već su kolone bile daleko veće u tom pravcu .Nisam siguran kako bi se autori osećali prema žrtvama koje su pale u takvom prizoru.

Ali, ipak, najbolnija , rekao bih neverovatna istina , koju, istini za volju nisam očekivao od pera mojih komšija tako nešto, jeste da su se oni “radovali” tom neljudskom i tragičnom činu!

Koautor prof.Svetislav Petrović u Reagovanju na moje Reagovanje na www.presheva.com od 21.01.2010 tvrdi „vi ste očigledno vaspitavani drugačije od naših generacija koje su istinski bili vaspitavani u duhu bratstva i jedinstva, ne u duhu netolerancije i medjusobne mržnje“! Slažem se, ja nisam vaspitavan da se radujem i da me zabavlja nicija smrt, a pogotovo ne smrt žena i dece, i to mojih sugradjana, bez obzira na njihovu nacionalnost! Ja sam vaspitavan u duhu covecnosti, jer smatram da smo svi u prvom redu ljudi, a tek potom pripadnici odredjene nacionalnosti ili religije. Zato cenim da prvo treba biti i osećati se kao čovek, te saosećati sa svim ljudima bez obzira na nacionalnu, religijsku i ideološku pripadnost.

Zatim, autor nastavlja “bilo mi je tek šest godina i u meni se počeo buditi patriotizam, iako je prizor bio tragičan verovao sam kao dete da je osveta pravedna i sveta(!)“ Dakle,poruka je jasna i nedvosmislena: osveta!

Pitam se ljudi, zar je to moguće !? I oni to pišu doslovce, kako se to kaže,“crno na belo”, na strani 115 .prvog izdanja knjige.! Treba li ovome komentar?

Ove njihove “osećaje” i „radovanja“ nisam znao, sve dok nisu sami to napisali. Jer sam ih pamtio “kao dobre vaspitače i dobre poznavaoce struke, pedantne i korektne”, i to sam napisao i izneo u mom Reagovanju…(V).Neka čitaoci i naši gradjani (i Albanci i Srbi) sude o ovome, tj. kako se oni osećaju kada ovo čitaju? 

Medjutim, iako su autori tvrdili da je tada bilo, kako oni to kažu, ”sradnika okupatora”, i četnika i “kontračetnika”, ipak nije jasno :Da li je bilo takvih prizora i sa njima? To je veliki nedostatak ove knjige, jer ostavlja gorak utisak,i to da su se oni tako “osećali” samo prema Albancima, koje su smatrali neprijateljima tog vremena, jer navodno oni su “saradjivali sa okuptaorom” .

Autori dalje kažu da je to “literarna tvorevina i fikcija” napisana iz “vizure šestgodisnjaka”. Medjutim, oni “zaboravljaju” da je ova knjiga napisana kada su autori bili sedamdesetogodisnjaci dakle, nakon šesdeset i više godina, kada su u penziji i, što je najbitnije, oni sada iznose ta svoja”osećanja”i radovanja. Poruka koja se daje Preševljanima (jer njima je u prvom redu i namenjena ova knjiga), je ne samo negativna, već i štetna, pogotovo kada se uzima obzir da se to “osećanja” odnose prema drugoj nacionalnosti tj. Albancima, koji čine veliku većinu stanovništva Preševa. Zaista, nisam mogao da verujem svojim očima kada sam pročitao ovo. (Reagovanje…IV , N.H.).

Treba da se zamislimo kako bi izgladala obrnuta situacija, da je, recimo, “neki “Albanac, koji drži do sebe da je intelektualac i kozmopolita, da je tako pisao i osećao prema svojim sugradjanima i komšijama Srbima. Jer, mnoge stvari ne švatamo i ne možemo da ih razumemo ukoliko ne stavljamo, kao sto preševljani kažu( i Albanci i Srbi),”ruku na srce” ili “dorën në zemër”.(Isto IV ,N.H.).  

Autor Mr.Tomislav Petrović u Odgovoru na moje Reagovanje piše: „Vi ste moju priču o oslobodjenju Preševa od okupatora i kvislinga,na moju žalost,ocigledno pogrešno doživeli i razumeli“.

Možda sam pogrešno razumeo. Itekako. Jer sam ja te goloruke ljude koje Vi nazivate „Šiptarskim balistima“, a ne znam otkud ta ideja i pomisao da su oni takvi (?), zatim njihova žena i deca,i kako vi to kažete „iako nedužni“kako se se kotrljali od metka „oštrog oka ratnika“ nad njima.Ja, iskreno ne bih mogao da se radujem i da se zabavljam i da su oni bili životinje, a kamoli ljudi, i to žene i deca. A kako su oni to doživeli, već su „literarno“ rekli svim gradjanima Preševa, i ne samo njima.  

Ostaje misteriozno pitanje: koja je to poruka autora koju su hteli da prenesu preševljanima svih nacionalnosti, sa ovakvim, rekao bih, jezivim napisom?!

No comments:

Post a Comment