Saturday, September 20, 2014

Reagovanje na knjigu "Preševo, istorija i sudbina”, od braće Petrović


Pise: Mr.Nehat Hyseni

Veoma mi je bilo drago kada sam čuo da je izdata još jedna knjiga o Preševu, a posebno me je obradovala činjenica da su autori srbi, i to moji komšije. Tako sam se potrudio da dodjem do nje i nekako sam uspeo da je pozajmim da je isfotokopiram i pročitam je u jednom dahu. Zatim sam je pažljivije pročitao po drugi put.
Ostavio mi je veliki utisak napor kojim su opisivane sve srpske porodice koje su živele i žive u Preševu. Sigurno je da je zato bila potrebna velika volja i trud. Ali sigurno je vredelo, jer to, koliko ja znam, nikome nije uspelo do sada.

1. Prvo, red je da se predstavim: Ja sam Mr. Nehat Hyseni, rodjen 30.juna 1956 .iz Golomehske mahale, dakle, u neposrednom komšiluku sa vama. Osnovnu i srednju školu sam završio u Preševu, Fakultet u Sarajevu, a magistrirao u Beogradu. Najstariji sam sin Haki Hysenija, a moj deda je Zećirja, pradeda Salih, čukundeda Hysen… itd. , nekoliko pokolenja,a ja znam da ih nabrojim do sedam-osam. Dakle, mi smo mahala koja zna za sebe otprilike otkad se zna i o Preševu. Elem otkad znamo za sebe, mi smo bili Albanci, a ne Turci, kao što vi tvrdite u vašoj knjizi (str.52). Ipak,  ne zameram vam,j er smatram da ste to učinili nenamerno. Jer, istini za volju, koliko ja znam, vi niste znali niti govoriti niti pisati ni Albanski ni Turski, te, razume se da niste mogli da razlikujete Albance od Turaka, i to tim pre što smo i jedni i drugi bili iste tj.muslimanske vere. Te ne računam zlonamernim ovaj vaš propust, jer verujem da je učinjen iz neznanja ovih jezika.
Medjutim, sigurno je vama poznato da je proglašenje Albanaca Turcima namerno činila tadašnja srpska vlast i u vremenu izmedju dva svetska rata i posle drugog svetskog rata, da bi se pravdala pred medjunarodnom javnošću da se, navodno, iseljavaju Turci, a ne Albanci, u Turskoj. To je bio program državne politike predratne Jugoslavije, a poznato vam je sigurno i obnavljanje Sporazuma o iseljavanju Albanaca u Turskoj i u Titovoj Jugoslaviji. Samo iz nase mahale se tada iselila skoro polovina u Turskoj. Naravno, ti naši jadni rodjaci su iseljeni od muke, te većina njih nije mogla da proda uopšte imanja, već ih je tako ostavila i otišla, takoreći bez ičega. Samo u porodici naše rodjene tetke u Sopotu je u poznatim tadašnjim dogadjajima streljano od strane srpske vojske 12. (dvanaestoro) muških glava, i to u istom danu i na istom mestu. Oni su se iselili u Turskoj 1956. godine, tada sam ja ima svega sedam dana zivota. Jadnici nisu znali niti kako se kaže hleb na turskom. Danas oni žive u Akhisaru, blizu Izmira, u velikoj nostalgiji za zavičajem. Čujemo se često telefonom i gotovo uvek se oni završavaju u jecaju i plaču.

2. Iako me je, kao što rekoh, obradovala činjenica da je napisana još jedna knjiga o Preševu, ipak ta moja radost se topila sve više čitanjem, te sam na kraju,moram da priznam, veoma razočaran njome...Naročito me je pogodila neverovatna, ali poražavajuća činjenica da je u njoj pisano isključivo o srbima, te apsolutno naslov knjige ne odgovara sadržaju knjige. Dakle, ispravnije i korektnije bi bilo da se to naznači u samom naslovu knjige.

3. Drugo, razočarala me činjenica da autori, tj. moji komšije u celoj knjizi moj narod (čitaj: svoje komšije) sve vreme oslovljavaju “šiptarima",”šiptarčicama”,i sl. Pa čak u odgovoru na reagovanje Xhemaludina Salihua tvrde da im je to “simpatičan” naziv za Albance. Moram da priznam, iako je to od mojih cenjenih komšija ,ipak previše je. Jer, naziv “šiptari” je pogrdan za Albance. Naime, to je ekvivalent reči “Škije”, "Škina”, ”Ška”, i sl. koji ,kao što znate, upotrebljavaju se u svakodnevnom govoru kod nas. I moji komšije koji su znali perfektno albanski, kao napr. Stojadin – Dine kačar, rekao bi često "na škijet", i sl. Isto kao mnogi drugi Srbi koji su govorili Albanski .Svakako i Srbi u Presevu, pogotovo u to vreme su oslovljavali nas Albance za šiptare. I naravno, to nas nije naljutilo, a najmanje vredjalo, kao što nije naljutilo naše komšije Srbe kada u narodnom govoru, naravno kada su razgovarali sa Srbima, obratili su im se pomenutim oslovljavanjem. Medjutim, kada se napišu knjige,pa makar i neki clanak ili obicno pismo, ili pismeno obraćanje, nigde nisam se susreo sa oslovljavanjem “Škije”,i sl. Dakle, moji dragi komšije trebate shvatiti najdobronamernijim reagovanje gospodina Xhemaludina Salihua, jer svi, ama baš svi Albanci, i to ne samo Preševa, osećaju se uvredjenima kada ih tako oslovljavaju. Setite se samo Šešeljovih pretnji da će sve “šiptare oterati preko Prokletija…”, i sl.

3. Zaprepašćujuće je, prosto nisam mogao da verujem svojim očima kada sam čitao kako tvrdite da se u vas kao detetu od šest godina “počeo da se budi patriotizam, iako je prizor bio tragičan (bežanje albanaca od srpske odmazde prim.N.H.) verovao sam kao dete da je odmazda pravedna i sveta”. Zamislite kako bi vas pogodilo da je obrnuta situacija, da se neki albanac, koji drŽi do sebe da je intelektualac i "kozmopolita", da je tako pisao i osećao prema svojim sugradjanima i komšijama Srbima. Jer, mnoge stvari ne shvatamo i ne možemo da ih razumemo ukoliko ne stavljamo, kao što preševljani kažu (i albanci i srbi) “ruku na srce” ili “dorën në zemër”.

4. Tvrdite da ste radili kao profesori u Gimnaziji “ Skenderbeu”, i to dobro znamo. Pamtimo Vas kao dobre vaspitače i dobre poznavaoce struke, pedantne i korektne. Tačno je da ste predavali i Srbima i Albancima, kao što sam i ja, kao i mnogi moji kolege Albanci i Srbi, svojevremeno (od 1978.) predavali i jednima i drugima. Medjutim, postoji ogromna razlika izmedju mene i mojih kolega Albanaca i Vas Srba u tom pogledu.
Naime, dok ste vi Srbi predavali isključivo na srpskom i Albancima i Srbima, te zato,p ored ostalog, nazivate sebe “kozmopolitom”. Iskreno rečeno, nije mi jasno ko bi se trebao nazvati "kozmopolitom", učenik koji je bio primoran da sluša predavanja na nematernjem jeziku, kojeg je veoma skromno poznavao, ili njegov profesor koji je predavao na svom maternjem jeziku?
S druge strane, Ja i moji kolege Albanci smo Albancima predavali na Albanskom, a Srbima na svom maternjem Srpskom jeziku. I to bez ikakvog izuzetka. Ne postoji nijedan obrnuti primer, da recimo nastavnik albanac drži nastavu na Albanskom srpskoj deci, ili pak da bar jedan jedini nastavnik srbin drži nastavu na Albanskom jeziku. Ukoliko ima ili pak znate jedan jedini takav primer, bilo bi mi veliko zadovoljstvo da to iznosite. Jer, priznaćete, u pitanju je velika, rekao bih ogromna razlika. Jer dok su albanski učenici muku mučili svojim neznanjem srpskog jezika (pogotovu oni sa sela) da savladaju predmet, u velikoj muci su bili i Albanski nastavnici koji su predavali srpskoj deci, svojim nedovoljnim znanjem srpskog jezika. Pa se zaista pitam: ko je tu kozmopolita? Dakle, suživot treba shvatiti onako kao to zaista zaslužuje: u ravnopravnosti i bez povlašćenih i diskriminiranih. Zamislite, koje bi zadovoljstvo za mene bilo kada bi sada ja i vi, moji cenjeni komšije, komunicirali na Albanskom, onako kao što to sada činimo na Srpskom…

5. Vi predlažete da vam se prevodi albanska literatura o Preševu i oko Preševa na Srpskom, da bi smo mogli da komuniciramo. Priznacete da je to veoma obiman posao i skoro je nemoguće. Medjutim, iako je toliko teško prevoditi literaturu na albanskom o Preševu, ipak mnogo je lakše shvatiti da srbi o Preševu, uprkos njihove možda neosporne dobronamernosti, mogu znati samo jedan deo, dakle zbog neznanja albanskog govora i pisma. Dakle, mi albanci čitamo originalnu literaturu o svemu što je napisano na srpskom, tj. na jeziku na kojem komuniciraju srbi. Dok s druge strane, srpski naučnici mogu da čitaju samo prevedenu albansku literaturu, a ne originalnu. Mora se priznati da je to ogromna prednost nas albanaca u odnosu na srpske istrazivače, pa makar oni bili i najdobronamerniji.

6. Ne bih se zadržao u drugim mojim zapažanjima i primedbama, iako bih imao mnogo toga da kažem i o kulturi, obrazovanju, sportu i sl., o čemu bi trebalo ozbiljno da se razmisli bilo ko se lati ovom poslu. Medjutim, ne mogu a da vam ne skrenem pažnju o pogrešnom nazivu Kaljaje Markovim. Kaljaja je postojala mnogo pre Marka Kraljevića i srba na ovim prostorima. Neka istraživanja su bila započeta i prestala, ali se uspelo otkriti, a to se veoma dobro vidi da je ona iz rimskog doba. To mi je potvrdio i jedan uvaženi član SANU u Beogradu kada sam imao priliku pre dve godine, sa Predsednika Evropske Akademije Nauka i Umetnosti, gospodinom kardiohirurgom Felixom Ungerom. Tako da nazivanje Kaljaje Markovim je pogrešno, netačno i nedobronamerno.

7. Na strani 104 tvrdite da …”prema obroncima brda Karpa protezali su se sa leve i desne strane dobro formirani i odnegovani vinogradi, koji su bili iskljucivo srpski, jer se šiptari nisu bavili vinogradarstvom,…”.To je, najblaže rečeno, netačno. Vinograde smo imali cela naša mahala, i to : Naš deda Zećirja je bio nadaleko čuveni vinogradar koji je imao više od jednog hektera perfektno i rekao bih fanatički odnegovanog vinograda. Zatim smo mi imali više od 3000 m2, i tako redom svi naši rodjaci. Za razliku od srba, koji su uzgojili vinovu lozu, koju su upotrebljavali za pravljenje vina i rakije, Albanski,tj.naši vinogradi su se sastojali od stonog groždja, crnog, crvenog i belog groždja, koje se upotrebljavalo za jedenje i za pekmez. Sećam se iz detinjstva kada smo groždje prodavali na pijacu u Vranju, Bujanovcu, a najviše u Kumanovo, ali i na preševskoj pijaci, naročito za vreme ramazana. Od tada je poznata dogodovština kada su naš deda i otac sa stricom Musom prodavali groždje u Kumanovu,glasno reklamirali ”golomehsko grozdje”, te su kupci navalili jer su mislili da je to najkvalitetnije groždje. Tako su oni brze prodavali svu količinu i ranije sa vraćali kući. Svi znaju da su naši vinogradi bili na najboljem mestu i bili smo nadaleko čuveni vinogradari. Berska mahala je imala vinograde uz Petra Kalajdzinijih. Takodje su veoma lepe vinograde imali i moji ujaci iz mutiške mahale, koji su se prostirali u gornjem delu preševskih vinograda. Koliko ja znam, srpskih vinograda nije bilo vise od jedne četvrtine. Dakle, više od tri četvrtine preševskih vinograda je pripadalo albancima. To odlično znam, jer još uvek se setim žuljeva i mukotrpnog rada koji zahtevaju vinogradi. Sada na našim vinogradima su sagradjene kuće za stanovanje, a gornji red vinograda se slabo obradjuje i dobar deo njih je zapušten.

Na kraju, iznenadjen sam neshvatljivim i nedopustivim propustima metodološke prirode, naročito u uvodnom delu “Prošlost i topografski razvitak", gde pišete o istoriji Preševa. Naime, vi nigde ne iznosite u fusnotama otkud vam tvrdnje i informacije, izvori podataka i sl. Vi čak uopšte i ne upotrebljavate fusnote. To je nedopustivo za jednu knjigu ili publikaciju. Dakle, neki minimum naučnih kriterijuma se, ipak, morao poštovati da bi se znalo na osnovu čega iznosite tvrdnje i konstatacije. To tim pre što iznosite i razne podatke i brojke, pa se ne zna dali su proizvoljno izneti ili se na čemu zasnivaju. Tvrdićete da ovo nije naučno knjjga, ali ipak je to publikacija, te neki minimalni naučni i metodološki kriterijumi moraju da se poštuju.

No comments:

Post a Comment